"Исидора нас слуша" - Зоран Богнар: "Фотографије гласова"

31.03.2016.

Ново вече у склопу пројекта "Исидора нас слуша", поетско вече са Зораном Богнаром под називом "Фотографије гласова", биће одржано у Кући краља Петра I, установи културе ГО Савски венац, у четвртак, 14.04.2016, у 19 часова. Учествују: Зоран Богнар и Лаура Барна, ауторка пројекта "Исидора нас слуша". Улаз слободан.

zoran-bognar-USA

Зоран Богнар, српски песник, есејиста, прозни писац, књижевни критичар и антологичар, рођен је 1965. године у Вуковару (Хрватска). Објавио је два романа: “Ноћ празних руку” (1989) и “Будно стање сна” (1993); десетак књига поезије од којих су несумњиво најзначајније две поетске трилогије: “Елизејска трилогија” (2000) и „Албедо, аура, алхемија” (2009), те књига „Инсомнија, беле ноћи” (2013); три књиге поетско-феноменолошких микроесеја: “Фотографије гласова” (1997), “Ејдетске слике” (1998) и „Фотографије гласова” ИИ (2002); као и две антологије: „Ново распеће”, антологија савременене српске поезије краја XX века (2001) и „Течни кристал”, антологија српског микроесеја XX века (2006). Издавачка кућа „Драганић” објавила је Изабрана дела Зорана Богнара у 7 томова поводом 30 година књижевног рада (2013-2014, Београд). Поезија Зорана Богнара превођена је на италијански, француски, енглески, немачки, мађарски, шведски, словеначки, македонски, турски, јерменски, бугарски, холандски, фриски, грчки, пољски, румунски, арапски и шпански језик. О књижевном делу Зорана Богнара објављено је преко 200 есеја, критика и студија, као и једна монографија (Владан Панковић и Никица Банић: Атлетско ходочашће над јелисејским водама и пољима Зорана Богнара, Ужице, 2002). Добитник је многих националних књижевних награда од којих издвајамо “Печат вароши сремскокарловачке” (1993), “Матићев шал” (1994), “Стеван Пешић” (1994), “Блажо Шћепановић” (1996), “Раде Драинац” (1999), “Исидора Секулић” (1999), “Србољуб Митић” (2000), “Милутин Ускоковић” (2003), „Слободан Џунић” (2006), „Милан Богдановић” (2009), „Димитрије Митриновић” (2010), Награда Академије „Иво Андрић” (2010), „Кочићево перо” (2013), Награда УЛУПУДС-а (2013), „Миодраг Драганић” (2013), „Златни беочуг” (2013), „Васко Попа” (2013); три интернационалне: “Vannelli” (Италија, 1997), “Mediterranean Lion” (1998, Црна Гора) и “Hubert Burda” (1999, Немачка); као и престижне стипендије фондације Ville Waldberte  (Немачка, 2002), једне од најетаблиранијих европских кућа писаца у којој су боравили и стварали многи светски признати писци као што су Томас Ман, Збигњев Херберт, Хлебњиков, Михаел Кригер, Иштван Ерши и многи други. Члан је Удружења књижевника Србије и почасни је члан Друштва писаца Босне и Херцеговине. Такође, почасни је члан и ПЕН-а Босне и Херцеговине. Живи у Београду (Србија) као професионални књижевник. Уредник је у Издавачкој кући „Дерета”. Председник је Фонда „Арс Лонга” за очување лепих уметности.
"Исидора нас слуша" - Зоран Богнар: "Фотографије гласова"
Top