Кућа у улици Васе Пелагића број 40, изграђена 1896. године, на 88 ари плаца, као виноградска кућа – летњиковац на Сењаку, била је власништво трговца Ђорђа Павловића. Пројектована у неоренесансном стилу, са елементима барока, представљала је типичан пример виле у виноградима оног доба.

Када се Краљ Петар Први Карађорђевић, након пет година, вратио из Првог светског рата, 1919. године, тражена је кућа у мирном крају Београда у којој би краљ живео. Одабрана је кућа трговца Ђорђа Павловића у којој је Краљ Петар Први провео последње две године живота. У кућу на Сењаку, Краљ Петар Први уселио се 24. септембра 1919. и у њој је живео до 16. августа 1921. године. У овој кући Краљ Петар Први је преминуо.

Још 20-тих година прошог века покренута је иницијатива да се Кућа на Сењаку, у којој је живео краљ Петар I Карађорђевић, прогласи за Музеј краља “Ослободиоца”. Са том намером, кућа је од трговца Павловића откупљена 1924. године и додељена Министарству просвете. Министарство просвете формирало је Одбор музеја, са намером да се кућа врати у првобитно стање и отвори музеј. Потом је следило сређивање фасаде ограде око имања и подизање капије. Једна од најлепших капија у Београду направљена је 1926. године. Израда капије поверена је мајстору-предузимачу Бранку Филиповићу, 17. марта 1926. године и одобрено је да се на капији подигне натпис “Музеј краља Петра I Ослободица”. На натпису су биле и година рођења 1844, година када је ступио на престо 1903. и година смрти 1921. Слова су била од бакра, позлаћена, а форма је била из Мирослављевог јеванђаља. Израда слова поверена је грађевинско-лимарској радионици Божидара Косовића. Двадесетих година 20. века поручивана је од Уроша Предића и Александра Дерока израда предмета за музеј, међутим, сам музеј никада није отворен. Након 1945. године, следи бурна историја куће у улици Васе Пелагића 40, а тек 2010. године, на иницијативу општине Савски Венац која ју је адаптирала, она оживљава као савремени културни центар.

Стогодишња породична вила на Сењаку претворена је у репрезентативни, високо функционални објекат намењен организовању најразличитијих културних манифестација, од изложби, концерата, књижевних вечери, трибина, позоришних представа, едукативних и кретивних радионица до конференција, презентација, модних ревија, са циљем да оствари комуникцију са што широм публиком. Изузетно пријатан амбијент Куће на 350 квм, са осам просторија у три нивоа, пружа могућност за организацију различитих догађаја.

Године 2013, Кућа краља Петра Првог формално-правно припојена је Дечијем културном центру „Мајдан“, установи културе чији је оснивач Градска општина Савски венац. Од тада ова два објекта функционишу као целина са јединственом програмском и уредничком концепцијом, примењујући савремене моделе менаџмента у култури и иновативне приступе у организовању догађаја из културе и њиховом приближавању публици.

Врт око Куће краља Петра Првог, заштићен је као околина споменика културе, а у њему се налазе два споменика природе ботаничког карактера, стабло магнолије и стабло гинка, заштићено природно добро. Дендометријске карактеристике стабла магнолије: висина стабла: 9,77 м; обим стабла: 1,74 м; старост стабла око 110 година. Дендометријске карактеристике стабла гинка: висина стабла: 20,23 м; обим стабла: 2,60 м; старост стабла око 110 година.

Својим разноврсним садржајима и атрактивним положајем на падинама некадашњих Топчидерских винограда, окружена вртом, Кућа краља Петра Првог представља незаобилазну тачку на културној мапи Београда.