Отварање изложбе Теодоре Стојановић понедељак 06. маја у 19 часова

Кућа краља Петра Првог

Васе Пелагића 40. Београд

Циклус слика под називом "Смисао или бесмисао живота" је настао у току последње две године обухвата 50 уметничких слика рађених комбинованом техником на папиру и на платну. Све слике су израз филозофије погледа на свет и живот. Оне приказују истовремено пролазност и пропадљивост, али и снагу. - Два аспекта човекове природе.

Оовај циклус говори о пропадљивој људској природи али и снази духа да се уздигне изнад телесног. Сваки тренутак у животу носи дозу неизвесности. Сада смо цели али у наредном тренутку не морамо бити, несреће се догађају у сваком моменту на свету. Људи остају осакаћени за цео живот и то само у једном једином тренутку. Наше тело је са једне стране савршено изграђен компликован систем али са друге стране је у истој мери трулежан и пропадљив. То отвара питање граница апсолутне савршености и не савршености. Да ли је оно што је апсолутно савршено заправо истовремено не савршено, да ли тачке преклапања дају 0, али ако је тако онда нема ничега. Шта смо ми?- можда ништа, можда смо само Нозикови мозгови у тегли које стимулише неки велики научник. А можда смо производ досаде неке више енергије која нас је креирала као што ми креирамо уметничка дела, и која се са нама поиграва стављајући нас у разне ситуације и проучава како се сналазимо у којој. Душа живи у оковима тела које је спутава, али је то једна од школа душе коју она мора проћи. Све што постоји има сврху, када душа обави свој задатак на земљи она постаје слободна од окова тела. Ја на својим сликама описујем људе који су јаки духом јачи од своје телесности и који без обзира на своје телесне недостатке које су задобили или мане са којима су рођени морају проживети свој живот у телу које им је додељено. Они се уздижу изнад своје патње они се боре, њихов дух је достигао висине. Сликам људе вредне дивљења јер за њих не постоје границе они иду ван свих стега, они победјују и себе.
Циљ пројекта: је да наведе публику на размишљање и покрене на акцију.
Убрзан живот и време када је  материјално доминантно, чине да човек нема пуно времена да се окрене себи и својој природи. Живот је вртлог и ход на конопцу, у сваком моменту се можемо оклизнути али увек се морамо враћати у равнотежу и настављати свој пут борбе. Маса животари јер је слаба да се бори, а јак човек живи.